Biblioteka „Milutin Srećković”
Smederevska Palanka

Promocija romana "Orahovac rovovima omeđen"

R

oman „Orahovac rovovima omeđen“ je drugi deo trilogije kroz koji nam, na primeru jedne srpske porodice, autor prikazuje dvadeset godina stradanja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

"Ovo je roman koji se čita u dahu. Ni lakšeg stila pisanja, ni teže istine koja se nudi čitaocu na putu ka spoznanju istine. Pred vama su stranice ispisane krvlju i suzama, stranice bola i ponosa, ljubavi ka svetoj kosovsko-metohijskoj zemlji i žrtvi za istu."

Borislav Kosanović je rođen u Kljajićevu kod Sombora, gde i danas živi i stvara sa svojom porodicom.

Piše poeziju od svoje dvadesete godine. Član je I.K. "Arte" iz Beograda. Kao autor je objavljivan u više zbornika i antologija savremene poezije. Učestvovao je na više međunarodnih kolonija i festivala u zemlji i regionu. U filmu "Povratak", reditelja Predraga Jakšića, radio je u produkcijskom timu. Kosanović je član udruženja književnika Srbije i Sveslovenskog književnog društva. Dobitnik je nagrade Arte kuće za pesnika godine. Roman "Pod sjenkom bukove šume" Arte kuća proglasila je romanom 2016. godine.

Do sada je objavio tri zbirke poezije, knjigu pripovedaka i tri romana:

Kada se snovi sruše (2014)

Četiri nijanse ljubavi (2015)

Pesnici umiru mladi (2018)

Povratak - romansirana biografiju glumca Lazara Rokvuda (2017)

Pod sjenkom bukove šume (2016

Grumen podno Prokletija (2021)

Orahovac rovovima omeđen (2024)

Tabakera grofa Šekeriša (2020)

U postupku prikupljanja podataka za roman "Orahovac rovovima omeđen" je informacije najviše dobijao od samih svedoka i onih koji su bili direktni učesnici ovih nemilih događaja.

"Nijedan narod nema budućnost ukoliko ćuti, a posebno ukoliko zaboravlja. Smatram da nemamo pravo da zaboravljamo na nesreće i nepravde samo zato što se nisu dogodile direktno nama. Često ne razmišljamo o sveukupnoj posledici koja indirektno dotiče svakog od nas. Razumem da je lakše zabadati glavu u pesak, ali ukoliko okrenemo leđa prošlosti, pre ili kasnije će nas aveti pokucati po ramenu. Samo ukoliko imamo jasnu sliku prošlog, znaćemo kakvu budućnost ne želimo za svoju decu. Zato je sećanje izuzetno važno, kako na stradanja pojedinaca, tako i čitavog naroda. Bojim se da smo vremenom izgubili empatiju za tuđu nesreću, a to vodi ka gubitku sopstvenog identiteta. Najbolji primer za izrečeno je neosetljivost jednog dela nacije na dešavanja sa srpskim narodom na Kosovu i Metohiji."

"Ono što osećam, to je univerzum bola. Kao treća strana, pred ovim mogu samo da zaćutim" – Peter Handke

04.10.2024. god, Nena Golubović Vidović