Библиотека Паланка
Почетак библиотечке делатности у Паланци везује се за оснивање Читаонице, 7. јануара 1869. године (по новом календару 19. јануара). Идуће, 1870. године су урађена правила за читаоницу, а 1872. године имала је 37 чланова и око 52 примерка дневних и периодичних гласила и 63 примерка књига.
Током времена Читаоница је услед сплета многих културно-историјских и финансијских околности, пословала под различитим називима:
Читаоница дружине Шумадија (1873.), Грађанска читаоница (1895.), Народна књижница и читаоница (1922.), Библиотека Народног универзитета (1931.), Народна читаоница у Паланци (1933.), Народна књижница и читаоница (1944.), а 1962. године је проглашена за општинску матичну библиотеку.
Године 1968. Народна библиотека „Радоје Домановић”, како се тада звала, ушла је у састав Центра за културу Паланка.
Решењем Трговинског суда у Пожаревцу 11. марта 2003. године регистрована је као самостална установа.
Године 2005. отворен је огранак у Азањи са књижним фондом од преко 7 000 јединица.
Данашње име је добила 2012. године по угледном професору књижевности Паланачке гимназије, књижевном критичару и есејисти Милутину Срећковићу (1934–1995).
Библиотека се налази се у згради старе поште саграђеној 1884. године, у центру града, у просторијама укупне површине 355м2. Ове просторије добила на коришћење 1968. године..
У Библиотеци постоје следеће организационе целине: Одељење набавке и обраде књига, Одељење за издавачку делатност, дигитализацију и електронска читаоница, Позајмно одељење за одрасле, Дечије одељење, Завичајно одељење, Стручно одељење, Служба општих послова, огранак у селу Азања. У поткровљу зграде се налази простор за културне активности.
По последњој ревизији из 2018. године, Библиотека располаже са књижним фондом од око 55. 500 јединица и фондом у Азањи од око 10.500 јединица.
Делатност Библиотеке „Милутин Срећковић” обухвата: пружање услуга корисницима, омогућавање приступа библиотечко-информационој грађи и давање упутстава за њено коришћење, израду, набавку, стручну обраду, чување и заштиту библиотечко-информационе грађе, учешће у заједничкој бази података, културно-образовне програме, издавачку делатност. Библиотека сарађује са осталим установама културе и образовања како на нивоу локалне заједнице, тако и на регионалном и републичком нивоу, подстиче различите облике деловања свих категорија становништва, почев од предшколског узраста, а један од најважинијих стратешких циљева је дигитализација завичајне збирке.
За успешан дугогодишњи рад, Библиотека је добила многа друштвена признања и награде, од којих је највећа и најважнија награда „Милорад Павић-Суреп”, коју јој је доделила Заједница матичних библиотека СР Србије 1980. године. Исте године добила је и повељу „14. децембар,” коју јој је доделила Заједница матичних библиотека Подунавског региона.
Библиотека ће наставити са пружањем квалитетних библиотечко-информационих услуга својим члановима, са промовисањем књиге као непролазне вредности и негом читалачких навика, нарочито код деце, као и са праћењем савремених тенденција у библиотекарству и развијања вида пружања услуга на даљину.
10.04.2024. год, Кристина Петровић
Библиотека у бази података тренутно има уписано 31.912 наслова у 44.460 примерака.
8-19 часова
8-13 часова
Библиотека „Милутин Срећковић”
Ул. 10. Октобра број 16
11420 Смедеревска Паланка
026 318 346
026 311 578
bibpalanka@gmail.com
Библиотека „Милутин Срећковић”, Смедеревска Паланка © MMXXIV-MMXXV, Иван Петковић
